Na današnji dan 2860. godine preminuo je srpski knjaz Aleksandar Ćaplavi, vođa Najveće srpske izdaje, knjaz Srbije od 2012. do 2839. i od 2858. do smrti, rodonačelnik dinastije Ćaplavić!
Preporuke:
7
4
2
subota, 26 septembar 2020 10:28
Piksi
Pa dodjoše Karadjordjevići i uzjahaše Srbe na krilima Zapada...i jašu dan danas njihovi mentori po nama.
Preporuke:
12
9
3
subota, 26 septembar 2020 11:49
Vlada @ Piksi
"Pa dodjoše Karadjordjevići i uzjahaše Srbe na krilima Zapada...i jašu dan danas njihovi mentori po nama."
Oslobodili Kosovo ,ujedinili Srbe i u njihovo vrfme SPC je priznat kontinuitet i to sve "overeno" Tomosom.
Malo li je?
Ali eto ,nisu dobri Srbi za razliku od Bore Jovica,Slobe Miloševica,Dobrice "pokajnika" i gomile sličnih.
Grešili jesu - i Obrenovici i Karadjordjevici ali kada donosimo istorijski sud o njima nikada ne smemo da zaboravimo da nisu imali moc predvidjanja buducnosti ,staklenu kuglu niti su gledali u pasulj.
Preporuke:
12
4
4
subota, 26 septembar 2020 18:44
Zvonimir Bgd
Piksi
Istorijski gledano stvari ne stoje tako. Zapravo, dinastija Obrenović bila je okrenuta Zapadu, a od vlade prvog novovekovnog srpskog kralja Milana Obrenovića sasvim je uz austro-ugarsku, bez obzira na njeno proširenje na Balkanu posle Berlinskog kongresa. Aneksiona kriza eskalirala je tek posle pada dinastije Obrenović. Za razliku od njih, kod Karađorđevića, tj.Petra Prvog i Aleksandra Prvog, oslonac je u prvo vreme na carsku Rusiju. Postoje čak i neke još uvek naučno upitne tvrdnje da je carska Rusija bila umešana u majski prevrat 1903. kada je zaklan i izmasakriran srpski vladarski par. Tek posle 1.sv.rata primetno je okretanje prema Zapadu zbog aktuelnih okolnosti tog vremena. Najpre prema Francuskoj, a u isto vreme otklon prema SSSR-u kao prvoj zemlji socijalizma.
Preporuke:
3
2
5
subota, 26 septembar 2020 22:26
Zvonimir Bgd
1371 - Dogodila se Marička bitka. ..već 1372. Turci su prodrli duboko u Grčku i Makedoniju i potom su postepeno pokoravali razne hrišćanske zemlje na Jugoistoku Evrope.
Vizantija se nikada nije oporavila od latinskog zauzimanja Konstantinopolja 1204, bez obzira na podvig cara Mihajla VIII Paleologa kada je 1261.oslobodio Carigrad. Nastupajući građanski ratovi dovode do pogubne ideje da se pomoć traži od turskih emira iz Male Azije!!!
Srpska vlastela bavila se svojim sukobima. Najpre ratovi humskog kneza Vojislava Vojinovića sa Dubrovnikom, u šta je uvučena i Uroševa Srbija. Kasnije je (1369.g.) Cara Uroša vlastela ugurala u rat protiv Vukašina. Rat Nikole Altomanovića protiv Tvrtka I i Lazara 1373.g. Jedino se Uglješa u dalekom Seru borio protiv Turaka!
Na Rovinama kao turski vazali ratuju mnogi hrišćanski vitezovi Balkana. Među njima i knez Stefan Lazarević. Isticao se i u Angorskoj bici, gde je zamalo uspeo da spasi ubicu svog oca iz Tamerlanovog okruženja!
Preporuke:
1
0
6
nedelja, 27 septembar 2020 03:36
Relja - 1
Mrnjavčevići su poreklom iz Livna (Lijevna) iz Bosne. Otac im je bio Mrnjava koga je car Dušan pozvao na svoj dvor prilikom boravka u Blagaju na izvoru Bune u Hercegovini, kod današnjeg Mostara koji tada još nije postojao. Prema našim istoričarima kralj Vukašin se smatra 'grobarem srpskog carstva' slično kao Jovan VI Kantakuzin Romejskog koji je kao uzurpator jedno vreme preoteo od legalnog cara Jovana V Paleologa vlast. Pri tom je kod Osmanlija tražio vojnu pomoć. Inače njegova praunuka Irina (prokleta Jerina) bila je udata za despota Đurađa Brankovića. Vukašin Mrnjavčević je od cara Dušana bio određen za regenta maloletnom prostolonasledniku budućem caru Urošu. Kada je Uroš stasao Vukašin se nije hteo odreći vlasti nego je protivno sporazumu nastavio da vlada kao samostalan savladar. Kralj. Odbio je pokornost caru Urošu. Nakon smrti cara Dušana, Vukašin Mrnjavčević izbio je u red najznačajnije srpske vlastele, a zatim oblasnih gospodar
a. Dobivši prethodno za kratko despotsku titulu
Preporuke:
2
0
7
nedelja, 27 septembar 2020 03:46
Relja - 2
on je 1365. godine krunisan za kralja i postao savladar
cara Uroša. Krunisanje je obavio patrijarh Sava IV uz blagoslov carice Jelene i njenog sina Uroša.
Verovatno je još tada za mladog kralja proglašen
najstariji Vukašinov sin Marko. Ovaj čin je izazvao nezadovoljstvo ostale vlastele, jer je time bila
ugrožena dinastija Nemanjića, a favorizovana nova dinastija Mrnjavčevića. Ovo ga je dovelo do sukoba kod Zvečana 1369. gde je porazio vojsku odanih Uroševih vlastelina: Nikole Altomanovića, Lazara Hrebeljanovića a koji se povukao sa vojskom u toku bitke! Vukašin je od tada bio u lošim odnosima sa svim značajnijim srpskim velikašima i niko mu se od njih nije hteo pridružiti u Maričkoj bici! Sukob braće Mrnjavčevića i cara Uroša opisan je u narodnoj pesmi „Uroš i Mrnjavčevići.”
Preporuke:
2
0
8
nedelja, 27 septembar 2020 10:31
Relja - 1
Mrnjavčevići su poreklom iz Livna (Lijevna) iz Bosne. Otac im je bio Mrnjava koga je car Dušan pozvao na svoj dvor prilikom boravka u Blagaju na izvoru Bune u Hercegovini, kod današnjeg Mostara koji tada još nije postojao. Prema našim istoričarima kralj Vukašin se smatra 'grobarem srpskog carstva' slično kao Jovan VI Kantakuzin Romejskog koji je kao uzurpator jedno vreme preoteo od legalnog cara Jovana V Paleologa vlast. Pri tom je kod Osmanlija tražio vojnu pomoć. Inače njegova praunuka Irina (prokleta Jerina) bila je udata za despota Đurađa Brankovića. Vukašin Mrnjavčević je od cara Dušana bio određen za regenta maloletnom prostolonasledniku budućem caru Urošu. Kada je Uroš stasao Vukašin se nije hteo odreći vlasti nego je protivno sporazumu nastavio da vlada kao samostalan savladar. Kralj. Odbio je pokornost caru Urošu. Nakon smrti cara Dušana, Vukašin Mrnjavčević izbio je u red najznačajnije srpske vlastele, a zatim oblasnih gospodar
a. Dobivši prethodno za kratko despotsku titulu, on
Preporuke:
1
0
9
nedelja, 27 septembar 2020 10:36
Relja - 2
on je 1365. godine krunisan za kralja i postao savladar cara Uroša. Krunisanje je obavio patrijarh Sava IV uz blagoslov carice Jelene i njenog sina Uroša. Verovatno je još tada za mladog kralja proglašen najstariji Vukašinov sin Marko. Ovaj čin je izazvao nezadovoljstvo ostale vlastele, jer je time bila ugrožena dinastija Nemanjića, a favorizovananova dinastija Mrnjavčevića. Ovo ga je dovelo do sukoba kod Zvečana 1369. gde je porazio vojsku odanih Uroševih vlastelina: Nikole Altomanovića, Lazara Hrebeljanovića a koji se povukao sa vojskom u toku bitke! Vukašin je od tada bio u lošim odnosima sa svim značajnijim srpskim velikašima i niko mu se od njih nije hteo pridružiti u Maričkoj bici! Sukob braće Mrnjavčevića i cara Uroša opisan je u narodnoj pesmi „Uroš i Mrnjavčevići.”
Preporuke:
1
0
10
nedelja, 27 septembar 2020 16:23
Zvonimir Bgd
Relja
O našoj bogatoj i višeslojnoj nacionalnoj istoriji srednjeg veka teško je precizno pisati u formi komentara, ali vi ste uspešno izvukli bitne podatke u vezi sa Mrnjavčevićima.
Ovde je, možda, samo potrebno pojasniti istorijsku istinu u vezi sa navodnim sukobom cara i kralja. Naveli ste najbitniji podatak koji su istoričari kritičke istoriografije istražili i potvrdili:
Krunisanje je obavio patrijarh Sava IV UZ BLAGOSLOV carice Jelene i njenog sina Uroša.
Nova istoriografija napominje da Vukašin nije mogao da uzurpira titulu kralja, jer se ona može steći isključivo voljom cara. Osim Vukašinovih ambicija, ovde nije bez značaja činjenica da car Uroš sa vlaškom princezom Anom nije imao potomstva! Bitka na Kosovu 1369. bila je incident izazvan međusobicama vlastele. Uroševa povodljivost je tu očigledna. Uroš zajedno sa Vukašinom uzima svetodmitarski dohodak. Zajedno su na fresci u Psači. Narodno predanje o ubistvu je naučno opovrgnuto. Turska najezda sve to prekida.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 28 septembar 2020 01:01
Relja @ Zvonimir Bgd
Mislim da se oba komentara, vaš i moj, dopunjuju. Slažem se da je nemoguće putem komentara pisati celovito o ličnostima i događajima iz istorije bilo kojeg naroda. Pogotovo iz vremena Nemanjićke Srbije. Ipak za takvo nešto treba raspolagati proverenim informacijama i na osnovu njih pokušati izvući logične zaključke. Napr. mene od ranije zaokuplja Jana Gruba Nemanjić. Ne znam da li ste čuli za nju? O njoj ima prilično šturih podataka. Da je bila kćer Stefana Dečanskog iz braka mu sa Marijom Paleolog? Ispada da je bila polusestra, po ocu, cara Dušana i brata mu Dušice? Navodno je bila udata za Mrnjavu s kojim je imala sinove Vukašina i Uglješu Mrnjavčevića? Tako izlazi da je Dušan bio ujak kralju Vukašinu i despotu Uglješi? Odnosno da su car Uroš i Mrnjavčevići bili prvi rođaci? Logički je ovo težak problem iako je možda istinit? Malo se zna i o samom Mrnjavi, ne baš beznačajnoj ličnosti iz srednjov. Srbije? Ne zna se ko mu je bila žena itd.. Ovo možete proveriti? Pozdrav!
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 28 septembar 2020 18:37
Zvonimir Bgd
Relja
Nažalost, o Jani Gruboj nemam ni ja šta da napišem, osim nekih podataka sa (nepouzdane) Vikipedije. Pogledao sam registre ličnosti u nekim knjigama koje sam čitao, a čijim autorima pridajem značaja kada je u pitanju naša srednjovekovna istorija. Nema je u Istoriji srpskog naroda, a ne pominju je ni Jireček, Ćorović, Mihailo Dinić, Milorad Al.Purković, Božidar Ferjančić, Sima Ćirković, Miloš Blagojević, Jovanka Kalić, Rade Mihaljčić… interesantno da je ne pominje ni Ostrogorski ni u jednoj od svojih knjiga! Pogotovo kada je reč o Paleolozima. Inače nisu poznata imena sve dece (čak ni žena) raznih Nemanjića, pa i Stefana Dečanskog. Ako je postojala, a sve ukazuje da ima izvora koji je pominju, bila je, zapravo, rođena sestra Simeona Siniše. Ukoliko je baš ona majka braće Mrnjavčević, onda Vukašinova despotska titula razumljiva, kao i Dejan, Oliver i još neki velikaši. U tom slučaju su jasniji savladarstvo i titula kralja. Međutim, zašto Mrnjava nije bio despot? Pozdrav.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 28 septembar 2020 18:48
Zvonimir Bgd
Relja
Pročitavši svoj komentar primetio sam da me je inercija odvela u traženje despota u vreme Stefana Dečanskog. Poznato je da su vizantijske titule široko u Srbiji uvedene tek u vreme cara Dušana, a za Mrnjavu nemamo tačne podatke do kada je živeo. S obzirom da je bio roditelj starom "žuri" Vukašinu, može se predpostaviti da se u vreme poznije Dušanove vlade već (odavno) upokojio.
Preporuke:
0
0
14
ponedeljak, 28 septembar 2020 20:03
Zvonimir Bgd
Pored Jirečeka, jedan od najvećih registara imena o kojima se u jednoj knjizi govori dao je akademik Momčilo Spremić u svom kapitalnom delu "Despot Đurađ Branković i njegovo doba". Svuda sam gledao za ime Jana (Gruba Nemanjić), ali i za eventualno pominjanje kao "Janja". Kod Spremića sam našao Janju, ali Kantakuzinu koja je ličnost iz mnogo kasnijeg vremena i, očigledno, ni u kakvoj vezi sa Janom Grubom. Vidim da Vam je važno, pa rekoh hajde da pokušam da budem od koristi. Ali, nisam uspeo. Doduše, istorija nije moja profesija.
Inače, smatram u vezi sa širom temom da je od značaja za rodbinske veze ona titula despota koju smo pominjali. Po tradiciji je dodeljivana bliskim rođacima. Možda o tome najiscrpnije piše vizantolog Božidar Ferjančić (1929-1998) u svojoj poznatoj knjizi "Despoti u Vizantiji i južnoslovenskim zemljama". U skraćenom obliku je ovo, kao jedno od poglavlja, uneto u skoro izdatoj knjizi njegovih ranijih radova pod naslovom "Srbija i Vizantija".
Preporuke:
1
0
15
utorak, 29 septembar 2020 01:16
Relja @ Zvonimir Bgd - 1
Ne znam koliko su danas razni arhivi u svetu dostupni istraživačima? Verovatno da se važni podaci iz nekih razloga još ne pružaju na uvid istraživačima. Pomenuli ste vikipediju koja još nema potreban pouzdan status. Istina, ima događaja i ličnosti koje su opisane na zavidnom nivou. I suprotno. Čitao sam na srpskoj vikipediji odrednicu o Jani Grubi Nemanjić i tamo se navodi da je istoričar Ljubomir Kovačević u turskim izvorima došao do određenih podataka vezanih za njezin i srodnika joj život. On pod znakom pitanja stavlja da je možda kćer Teodore što unosi dodatnu zabunu. U njezinoj odrednici navodi se i delo 'Stara Crna Gora' etnologa Jovana Erdeljanovića, 20. izdanje iz 1978. g. sa relevantnim stranama koji se odnose na Janu. Knjiga ima indekse imena, geogr. pojmova. Ni tu nisam mogao naći više podataka o njoj nego što je navedeno u vikipediji. Zanimljivo da je Ivan Tomko Mrnavić, Šibenčanin, biskup s kraja 16. i početka 17. v. i autor radova sa istorijskom tematikom našao da je
Preporuke:
0
0
16
utorak, 29 septembar 2020 01:19
Relja @ Zvonimir Bgd - 2
srodnik sa Mrnjavčevićima . Nisu mi dostupna njegova dela. U rodoslovnim tablicama koje je objedinio Aleksa Ivić takođe postoje šturi podaci o Jani kao kćeri S. Dečanskog bez navođenja ko joj je mater. Valjda će se zahvaljujući današnjoj internetskoj prednosti uskoro pojaviti više podataka o zaista zagonetnoj ličnosti Jane Grube. Pozdrav!
.jpg)
Oslobodili Kosovo ,ujedinili Srbe i u njihovo vrfme SPC je priznat kontinuitet i to sve "overeno" Tomosom.
Malo li je?
Ali eto ,nisu dobri Srbi za razliku od Bore Jovica,Slobe Miloševica,Dobrice "pokajnika" i gomile sličnih.
Grešili jesu - i Obrenovici i Karadjordjevici ali kada donosimo istorijski sud o njima nikada ne smemo da zaboravimo da nisu imali moc predvidjanja buducnosti ,staklenu kuglu niti su gledali u pasulj.
Istorijski gledano stvari ne stoje tako. Zapravo, dinastija Obrenović bila je okrenuta Zapadu, a od vlade prvog novovekovnog srpskog kralja Milana Obrenovića sasvim je uz austro-ugarsku, bez obzira na njeno proširenje na Balkanu posle Berlinskog kongresa. Aneksiona kriza eskalirala je tek posle pada dinastije Obrenović. Za razliku od njih, kod Karađorđevića, tj.Petra Prvog i Aleksandra Prvog, oslonac je u prvo vreme na carsku Rusiju. Postoje čak i neke još uvek naučno upitne tvrdnje da je carska Rusija bila umešana u majski prevrat 1903. kada je zaklan i izmasakriran srpski vladarski par. Tek posle 1.sv.rata primetno je okretanje prema Zapadu zbog aktuelnih okolnosti tog vremena. Najpre prema Francuskoj, a u isto vreme otklon prema SSSR-u kao prvoj zemlji socijalizma.
Vizantija se nikada nije oporavila od latinskog zauzimanja Konstantinopolja 1204, bez obzira na podvig cara Mihajla VIII Paleologa kada je 1261.oslobodio Carigrad. Nastupajući građanski ratovi dovode do pogubne ideje da se pomoć traži od turskih emira iz Male Azije!!!
Srpska vlastela bavila se svojim sukobima. Najpre ratovi humskog kneza Vojislava Vojinovića sa Dubrovnikom, u šta je uvučena i Uroševa Srbija. Kasnije je (1369.g.) Cara Uroša vlastela ugurala u rat protiv Vukašina. Rat Nikole Altomanovića protiv Tvrtka I i Lazara 1373.g. Jedino se Uglješa u dalekom Seru borio protiv Turaka!
Na Rovinama kao turski vazali ratuju mnogi hrišćanski vitezovi Balkana. Među njima i knez Stefan Lazarević. Isticao se i u Angorskoj bici, gde je zamalo uspeo da spasi ubicu svog oca iz Tamerlanovog okruženja!
a. Dobivši prethodno za kratko despotsku titulu
cara Uroša. Krunisanje je obavio patrijarh Sava IV uz blagoslov carice Jelene i njenog sina Uroša.
Verovatno je još tada za mladog kralja proglašen
najstariji Vukašinov sin Marko. Ovaj čin je izazvao nezadovoljstvo ostale vlastele, jer je time bila
ugrožena dinastija Nemanjića, a favorizovana nova dinastija Mrnjavčevića. Ovo ga je dovelo do sukoba kod Zvečana 1369. gde je porazio vojsku odanih Uroševih vlastelina: Nikole Altomanovića, Lazara Hrebeljanovića a koji se povukao sa vojskom u toku bitke! Vukašin je od tada bio u lošim odnosima sa svim značajnijim srpskim velikašima i niko mu se od njih nije hteo pridružiti u Maričkoj bici! Sukob braće Mrnjavčevića i cara Uroša opisan je u narodnoj pesmi „Uroš i Mrnjavčevići.”
a. Dobivši prethodno za kratko despotsku titulu, on
O našoj bogatoj i višeslojnoj nacionalnoj istoriji srednjeg veka teško je precizno pisati u formi komentara, ali vi ste uspešno izvukli bitne podatke u vezi sa Mrnjavčevićima.
Ovde je, možda, samo potrebno pojasniti istorijsku istinu u vezi sa navodnim sukobom cara i kralja. Naveli ste najbitniji podatak koji su istoričari kritičke istoriografije istražili i potvrdili:
Nova istoriografija napominje da Vukašin nije mogao da uzurpira titulu kralja, jer se ona može steći isključivo voljom cara. Osim Vukašinovih ambicija, ovde nije bez značaja činjenica da car Uroš sa vlaškom princezom Anom nije imao potomstva! Bitka na Kosovu 1369. bila je incident izazvan međusobicama vlastele. Uroševa povodljivost je tu očigledna. Uroš zajedno sa Vukašinom uzima svetodmitarski dohodak. Zajedno su na fresci u Psači. Narodno predanje o ubistvu je naučno opovrgnuto. Turska najezda sve to prekida.
Nažalost, o Jani Gruboj nemam ni ja šta da napišem, osim nekih podataka sa (nepouzdane) Vikipedije. Pogledao sam registre ličnosti u nekim knjigama koje sam čitao, a čijim autorima pridajem značaja kada je u pitanju naša srednjovekovna istorija. Nema je u Istoriji srpskog naroda, a ne pominju je ni Jireček, Ćorović, Mihailo Dinić, Milorad Al.Purković, Božidar Ferjančić, Sima Ćirković, Miloš Blagojević, Jovanka Kalić, Rade Mihaljčić… interesantno da je ne pominje ni Ostrogorski ni u jednoj od svojih knjiga! Pogotovo kada je reč o Paleolozima. Inače nisu poznata imena sve dece (čak ni žena) raznih Nemanjića, pa i Stefana Dečanskog. Ako je postojala, a sve ukazuje da ima izvora koji je pominju, bila je, zapravo, rođena sestra Simeona Siniše. Ukoliko je baš ona majka braće Mrnjavčević, onda Vukašinova despotska titula razumljiva, kao i Dejan, Oliver i još neki velikaši. U tom slučaju su jasniji savladarstvo i titula kralja. Međutim, zašto Mrnjava nije bio despot? Pozdrav.
Pročitavši svoj komentar primetio sam da me je inercija odvela u traženje despota u vreme Stefana Dečanskog. Poznato je da su vizantijske titule široko u Srbiji uvedene tek u vreme cara Dušana, a za Mrnjavu nemamo tačne podatke do kada je živeo. S obzirom da je bio roditelj starom "žuri" Vukašinu, može se predpostaviti da se u vreme poznije Dušanove vlade već (odavno) upokojio.
Inače, smatram u vezi sa širom temom da je od značaja za rodbinske veze ona titula despota koju smo pominjali. Po tradiciji je dodeljivana bliskim rođacima. Možda o tome najiscrpnije piše vizantolog Božidar Ferjančić (1929-1998) u svojoj poznatoj knjizi "Despoti u Vizantiji i južnoslovenskim zemljama". U skraćenom obliku je ovo, kao jedno od poglavlja, uneto u skoro izdatoj knjizi njegovih ranijih radova pod naslovom "Srbija i Vizantija".